2019.

Када сте схватили да желите да будете писац?

Ја сам пето дете у мојој породици. Моја сестра и три старија брата су много читали. Њихове књиге су ми у почетку биле најдраже играчке. Не знам када сам научио да читам и пишем, али сам много желео да и ја напишем неку тако лепу књигу, односно мени најдражу играчку. Кад сам схватио да су књиге више од играчки, схватио сам да ћу постати писац.

​

Колико дуго пишете?

Почео сам да пишем у основној школи. Био сам ученик петог разреда када су моју причу о мачки Дини објавиле „Ибарске новости“, локалне недељне новине. Оне су имале посебну дечју страну и биле су веома читане у Краљеву и краљевачком крају.

 

Где проналазите инспирацију?

Од раног детињства знам да је инспирација свуда око нас и у нама. У једном обичном цвету, треперењу лишћа, жубору воде, а највише на лицу, очима и осмеху. Али, да би се то што те инспирише претворило у речи потребно је да се добро загледаш у себе, у своје срце. И  ако то што те инспирисало откријеш у њему, саме ће ти се јавити речи које ће пожелети да их запишеш. 

​

Како сте се осећали када је објављена Ваша прва књига?

Моја прва књига Ливада мога деде је за мене била један од најрадоснијих догађаја. Тај рукопис је чекао двадесет година да постане књига. Моја другарица књижевница Гордана Тимотијевић га је предала у руке Добрици Ерићу и он је одмах рукопис препоручио издавачу. Књига је наишла на добар пријем код деце и књижевне критике. Многе песме из ње су се нашле у антологијама књижевности за децу и преведене су на стране језике.

​

Покушавате ли да утичете на своје читаоце и на који начин?

Писац пише за знаног и за незнаног читаоца. На читаоце утичем тако што им предајем у руке моје виђење света и себе у том свету. Читалац постаје трајни власник онога што сам ја написао, а он прочитао. То је моје, а и његово, заувек.

 

Шта по Вашем мишљењу треба да садржи добра књига?

Добра књига треба да у свакоме ко је прочита створи слику да је написана само за њега. 

​

Колико имате објављених збирки?

До сада сам објавио једанаест књига. Четири су за одрасле, а седам за децу.

 

Која ће бити тема ваше будуће збирке?

Моја нова књига је намењена одраслим читаоцима. То је један кратки роман чија је тема рат, та највећа невоља целога света. Њена основна порука се може свести на реченицу: Што се деси једном човеку, добро или зло, десило се свим људима на свету. Зато свако треба да чини добра дела јер су она као ваздух, вода и сунце.

Припадају свима и свему живом.

​

Шта саветујете будућим писцима тј. деци којс желе да пишу?

Да свакодневно читају и да се играју. За њих имам две СМС поруке:

О ИГРИ И ИГРАЊУ

Све што је човек сворио и што ће да ствара,

Настало је или ће настати из дечјих игара.

О ЧИТАЊУ

Читање је путовање у знање,

А знање је највеће имање.

Коме живот у читању пролази,

Томе имање само долази.

 

Ваша омиљена песма, прича књига је (Ваше стваралаштво).

Од онога што сам ја написао најомиљенија ми је поема Мала прича о великој Жичи.  У њој сам, користећи се историјским изворима, за децу испричао причу о градњи и пострадању ове велике светиње. Објављена је уз благослов владике Јустина, Епископа Жичког, поводом 800 година аутокефалности Српске православне цркве. Издавачи су Манастир Жича и књижара Прозор. По њој је снимљен и анимирани филм који ће се приказивати деци која посећују Жичу.

 

Чије песме, приче волите да читате?

Сваке године  обазно прочитам Егзеперијевог Малог принца. А од савремених наших писаца волим посебно да читам нове књиге: Бранка Стевановића, Виолете Јовић, Драгана Хамовића, Дејана Алексића, Годане Тимотијевић, Славке Петковић Грујичић, Гордане Малетић.