2019.
Тимочки Забавник
За љубитеље књига и лепе речи
Једног лепог и сунчаног дана шетале смо ја и моја тетка ливадом.
Шетајући тако угледале смо Белог Зеца како јури лисицу. Штале смо и зачуђено посматрале. Знам да се зечеви плаше других животиња, али је овај био неустрашив. За тили час све се променило, трава је добила жуту боју, сунце плаву а небо црвену. Поточић у близини је добио прозирно златну боју. Упитала сам тетку шта се дешава са природом, само се насмејала и рекла је да продужимо даље. Више нисмо ходале , лебделе смо као виле. Машта нас је довела до једне чудне кућице од слаткиша. То је било право царство. Имало је ту свега и свачега колико год пожелиш. И таман када сам хтела да грицнем најлепши чоколадни колач, мама је ушла у собу и пробудила ме. Схватила сам да је ово била само моја машта и мој сан, али кад год се ужелим маштарије ја само склопим очи и ето мене у моју земљу чуда.
Дружим се са неустрашивим Белим Зецом који ми је одао тајну како да будем невидљива. Сигурно чекате да вам откријем тајну! Не смем. Ако то урадим нестаће чаролије.
Бела Грива
Свако вече иста прича. Сестра хоће да гледа цртани, мама пожурује да се све среди пред спавање,тата нешто прича, а ја? Ја бих само да одлутам негде далуко у сновима маште, у миру и тишини. И тако је све почело.Сунце је обасјало прелепе пределе Старе планине која је тек почела да се буди из зимског сна.Трава је била необично зелена и блистава.Понегде је вирила понека љубичица и бела рада, које су тај зелени тепих чиниле још лепшим. Чула се понека птичица како радосно најављује прелеп дан на Старој планини.
Уживала сам у том миру, тишини и погледу. Кад одједном зачу шуштање у грему. Пажљиво сам погледала кад тамо Бели Зец, који гледа на сат, и прича сам себи: - О, за Бога задоцнићу.
-Где то журиш, зеко? упитала сам га.
-Немој да ме задржаваш, веома касним, где је та рупа? " , рече зец и нестаде.
Кренула сам даље да шетам ливадом, чудећи се где је нестао онај зец. Сада је сунце јаче сијало и било је баш пријатно шетати. Угледала сам поред једног стабла прелепо цвеће и помислила да би било лепо да наберем један букет. Сагнула сам се да берем цвеће, кад одједном неко ме потапша по рамену.
- Извини девојчице" -рече .
- Да ниси можда видела лисицу како је овуда прошла.
-Нисам,а ко си ти? упитах га.
-Ја сам Мали Принц. Изгубио сам свог пријатеља - лисицу, шетајући овуда.
- Нисам, стварно, видела сам само једног Белог Зеца, како негде жури - рекох му.
- Како је лепо то цвеће које береш, исто као и моја Ружа, која је сад далеко од мене, рече принц.
- Да, ово цвеће је баш лепо зато сам и пожелела да наберем један букет. Овде на Старој планини све је лепо, и цвеће , птице, дрвеће...
- Да, управу си, писаћу мојој Ружи о овом месту, баш је чаробно. А сада морам да идем да нађем лисицу.
Оде принц. А ја одједном зачу неко зујање и пиштање. То је био сат, који ме је будио да устајем.
-Време је за школу, устај! рече бака.
Ен
Стара планина је једно прелепо и шумовито место. Ако тамо нисте били морате је посетити јер се нећете покајати.
Можда сте све ово видели на сликама али уживо је још лепше.
Једном док су шетали, Алиса и Бели Зец су се срели, па је овако изгледао њихов разговор:
Бели Зец: Добар дан Алиса!
Алиса: Добар дан, зеко!
Бели Зец: Како ти се свиђа ово шумовито место?
Алиса: Мени се баш допада. Уживам у овом чистом ваздуху. Баш је погодно за одмарање и рекреацију. А теби?
Бели Зец: И мени се допада овај прелепи и раскошан крај. Са ове планине поглед је божанствен!
Алиса: Да, прелепа природа, ливаде, пашњаци, потоци, шуме... све је то божанствено!
Бели Зац: Да ли си ти то сада први пут дошла да уживаш у чарима ове планине?
Алиса: Да? Зашто ме то питаш?
Бели Зец: Погледа на сат и рече:- Журим, закаснићу! Потруди се да тачно у 12 сати будеш на оном брду, водим те на једно лепо место!
Алиса је дуго размишљала да ли да послуша Белог Зеца, шта он може њој да покаже? Па она већ недељу дана крстари овом планином, а он само што је стигао, није га ниједном видела за недељу дана.
Смањила се, пронашла најближи пут до брда и нестрпљиво чекала. Уживала је у веселом поју птица, зујању пчелица и вреви планинара који су дошли да предахну од посла у граду.
Тачно у подне иза ње се створио Бели Зец. Полако су се ишли низ брдо и посматрали шта се све налази около. Бели Зец јој је за то време испричао многе анегдоте и занимљивости...Одједном се испред њих појави прелеп хотел, Алиса није могла да заустави дах. Било је као у некој бајци. Како су се приближавали хотелу, Алиса се још више чудила. Белог Зеца сви су поздрављали клањали му се.
Сели су једној тераси са које је био најлепши видик. Сунчеви зраци као да су јој лагано миловали лице, поветарац је нешто нежно шапутао док је поток у близини жуборио...
Одједном, док су седели и уживали у природном даху, Бели Зец пуцну прстима и за тили час се створи највеселији оркестар шумских животиња. Весеље се наставило све до у рану зору... И тако дан за даном ...
То лето за Алису је било најлепше, најтајанственије, најглуморозније, најузбудљивије...
Зато дођите и Ви да посетите Стару планину . Можда ћете упознати Алису и Белог Зеца. Доживећете незаборавне авантуре.
Алиса