2019.
Тимочки Забавник
За љубитеље књига и лепе речи
Интервју са Јулијаном Добрашиновић Манојловић
У Књажевцу је завршила Гимназију. Живела је у Дому ученика средњих школа и каже да ће тај период памтити по многим књижевним успесима које је остварила. Књажевац је за њу град поезије, град који се воли. Волела је да посећује Дом културе где је уживала у представама, филмским пројекцијама и разним манифестацијама које су организовале њена Школа или Дом ученика.
Алиса: Када сте схватили да желите бити писац?
Била сам основац када сам добила прву награду на литерарном конкурсу. Тада се пробудила жеља да једног дана објавим своју књигу у којој би многи уживали, читајући је. Довољно сам веровала у своје снове, трудила се да их реализујем и успела у томе.
Алиса: Колико дуго пишете?
Пишем 13 година активно, сваког дана. Макар по једну реченицу дневно. Писање је моја највећа љубав, поред породице.
Алиса: Где проналазите инспирацију?
У свему што нас окружује. У киши, сунцу, богатој крошњи дрвета, у крилима птица, у љубави коју живим, породици.
Алиса: Како сте се осећали када је објављена Ваша прва књига?
Била сам поносна и јако узбуђена. Моја књига је објављена када сам имала свега 17 година. Сматрам да је то један од мојих највећих успеха. Исте године сам регистрована као најмлађи књижевник Србије и дијаспоре у оквиру УСКОР-а (Удрузење српских књижевника у отаџбини и расејању).
Алиса: Покушавате ли да утичете на своје читаоце и на који начин?
Да, сваки мој рад који је до сада написан је лекција. Иако сам млада, прошла сам доста тога у животу и сматрам да сам компетентна да људима говорим да морају да имају наду и веру у боље сутра. И ту поруку носи свака моја написана реч. Јер после кише увек дође сунце. Тако је и у животу.
Алиса: Шта по Вашем мишљењу треба да садржи добра књига?
Добра књига, по мом мишљењу, је свака књига којој је писац апсолутно посвећен. Која није написана за два месеца, да би се само продала и да би аутор штиклирао поред свог имена још једно висше штиво. Свака књига која ,,има душу" је добра књига.
Алиса: Колико имате објављених збирака?
За сада само једну. Али биће их још, потпуно сам сигурна у то.
Алиса: Која ће бити тема Ваше идуће збирке?
Живот, и све радости и туге које он носи са собом. Живот је дар који нам је послат, да га искористимо најбоље што умемо и да научимо да се носимо и са ведрим и оним мање ведрим ситуацијама.
Алиса: Шта саветујете будућим писцима, тј. деци која желе да пишу?
Да читају кад год имају времена. На тај начин ће богатити свој фонд речи а и имаће прилику да завире у много светова. Гилберт Цестертон је рекао : ,,Соба без књига је као тело без душе" .
Алиса: Ваша омиљена песма је...
Песма ,,Вал" је 2012. године освојила 1.награду на међународном фестивалу Јоан Флора који се одржао у Новом Саду. Поделићу део песме са вама.
,,Налазим те у свим вредностима свог живота,у песми могуће хармоније
у слици коју убија неодређеност боја.
Драгуљу моје душе. Водиш ме.
Водиш ме тамо на обалу,где валови среће запљускују наша стопала.
Обећавам,издржаћемо страх од несналажења у распламсалој ватри
Тако ми бекства од стварности обећавам да те не дам
Срушен је сваки замак где би могао да побегнеш
Певам ти песму коју сам чула од ветра.
Поклањам ти светлост.
Пробуди се.
Смеју се зоре што чекају
нас
у нама."
Алиса: Чије песме/књиге волите да читате?
Радоје Домановић, један од наших најбољих сатиричара је написао, по мом мишљењу најбоље ремек-дело српске сатире, по имену ,,Вођа". Та прича ми је, када сам била мала била нејасна, али како сам одрастала схватала сам о чему је писац говорио.
Моја омиљена књига је ,,Хороскоп", Мирослава Антића. Он је мој омиљени писац још из детињства. Слободно могу да кажем да је он обележио моје одрастање и да сам захваљујући његовим песмама заволела свет књига и књижевности.