2019.

Када сте схватили да желите бити писац?

Нисам ни желео да будем писац, само сам писао, то ми је било у природи. У ствари, рано сам схватио да желим да будем - читалац. Остало је дошло само по себи.

Колико дуго пишете?

Ако мислите на прве, детиње стихове које сам написао, онда дуже од 40 година. Ако се рачуна први циклус песама објављен у релевантном књижевном часопису, онда 35 година. Лепе, округле бројке.

Где проналазите инспирацију?             

Не тражим инспирацију, али кад наиђе, бива добродошла. Каткад је довољно препустити се случајностима. Бити филтер за догађаје и осећања. То је то.

Како сте се осећали када је објављена Ваша прва књига?

Моја прва књига је објављена 1986. године. Било ми је између 19 и 20 година и био сам у војсци, у Словенији. "Живот касарнског типа", рекао би писац по имену Хајнрих Бел. Можете мислити како сам се осећао. Појављивање књиге је у тим околностима представљало доказ слободе мога бића. И добар повод да легално клиснем из касарне на два - три дана ради промоције, што је, гле чуда, одобрено.

Покушавате ли да утичете на своје читаоце и на који начин?

О, покушавам, покушавам! Као прво, волим да их зачикавам, да им измамим неку изразито личну реакцију на штиво које читају, волим да их замишљам како се накратко тргну у недоумици шта им је мислити, тј. чинити у себи поводом неке замке-реченице. А то све да би се избрусили, као дијаманти. Заправо, писци све време трагају за својим настављачима, чак и онда кад о томе појма немају.

Шта по Вашем мишљењу треба да садржи добра књига?

Добра књига треба да садржи пре свега људскост, са свим њеним неспретностима и непатвореним врлинама. Такве су добре књиге које сам са задовољством читао и читам их и даље. Говорим, наравно, о уметничкој литератури. Има и књига које су писане по унапред задатим обрасцима, илити ограничењима. Рекао бих, ако је нешто написано на силу, онда би се на силу морало и читати. Па, сад, ако когод и то воли, нећемо му сметати.

Колико имате објављених збирака?

Уф, то би требало проверити у електронском каталогу НБС.

Ауторских књига петнаестак, плус две-три сликовнице а има и неколико приређених књига, уџбенике и часописе не рачунам. Од  ауторских књига десетак би се могло назвати збиркама - поезије, прозе, или и поезије и прозе.

Која ће бити тема Ваше идуће збирке?

Неколико недовршених рукописа годинама чучи у мом рачунару и чека на објављивање. Прво је на реду једна збирчица луцкастих стихова на којој радимо скупа Горан Новаков и ја, а тема су деца, тачније - увек оно једно, посебно, специфично дете. Ту је и књига прича о животињама које су настајале пре петнаест и више година, а које дуже од пет година чекају на завршни "козметички" третман, срећа па је издавач стрпљив... Биће и једна, а можда и две двојезичне збирке превода руске поезије, и једна колажна књига, још ни сам не знам како ће тачно изгледати. Још две прозне књиге се крчкају на тихој ватри. Полако, ништа на силу и под морање.

Шта саветујете будућим писцима, тј. деци која желе да пишу?

Да пажљиво промишљајући стичу читалачко и животно искуство, неопходно за тако озбиљну забаву као што је писање. Да стрпљиво саслушају све савете али да никоме не дозвољавају да пише у њихово име, па чак ни домаће задатке из српског. Да имају на уму - песма или прича не мора бити дугачка да би била велика и важна. Да се не поколебају у својој намери све док не открију јесу ли природно писци. Да се никада ни са ким не такмиче осим са собом. Да непрестано богате свој речник и негују свој језик, без обзира на то чиме ће се у животу бавити. Да се играју до миле воље.

Ваша омиљена песма/прича/књига је... 

Увек она коју ћу тек написати, и то пре свега због радости стварања. Немам тај неки поклонички однос према својим делима, то би било као да неко виче пред огледалом: "Живео ја!" Умем, међутим, и те како да се обрадујем кад набасам на добру књигу коју је неко  некад негде написао као да је знао да ће баш до мене доћи.

Чије песме/приче/књиге волите да читате?

Ухухух, не иде то баш  тако, људи су људи а књиге су књиге... Кад бих сад кренуо да набрајам и да се присећам, сати и дани би нам били потребни да препливамо море српске књижевности, а тек бисмо потом испловили на океан, била би то бескрајна пловидба. Мислим да се мој читалачки укус не разликује много од укуса других радозналих читалаца, без обзира на узраст. Занимљиве и упечатљиве књиге радо читају сви, а досадне и монотоне можда неко и прочита, али само једанпут.