Био сам дете

и био сам баш маштовит.

Измислио сам друга

који се звао Борис.

А највећи непријатељ

био нам је Морис.

 

Борис је био доброг срца,

али је познавао и кунг-фу вештине.

Када је уз мене био он

није имало шта да ме брине.

 

Морис је имао

армију белих тигрова

који су прогањали

мене и Бориса.

 

Ни Борис није могао

на тигрове беле сам,

па сам му помогао

и постао нинџа два.

​

Све се то дешавало

у мојој дечјој глави

у којој смо Борис и ја

били најбољи другари.

 

Али временом сам одрастао

и то мије постало досадно,

јер што сам више растао

било је све мање опасно.

 

Ипак, лепо је сетити се

таквих херојских другара,

које ствара и брише

само дечја глава.