2019.
Тимочки Забавник
За љубитеље књига и лепе речи
Седела сам крај прозора и гледала како снег пада и чини да природа изгледа очаравајуће и предивно.
Пришла сам прозору да би га обрисала јер се замутио, замахнула сам руком и уместо да обришем стакло ја сам нацртала прелепу слику. Одједном из те слике је излетео Снешко Белић и рекао да пођем са њим. Снешко ми је рекао да прођем кроз мој прозор и да ћу тамо видети један прелепи зимски свет. У почетку му нисам веровала, колебала сам се, размишљала и осетила како ме је повукао. И, гле, чуда стварно смо се нашли у предивном и очаравјућем зимском свету. Моја пиџама се претворила у топлу гардеробу, на рукама се створиле вунене рукавице, капа на глави имала је Снешка Белића, а шал који се вијорио на ветру предивно је приказивао зимски пејзаж. Ишли смо кроз дивну и очаравјућу земљу, срели разне животиње, принцезе, принчеве, магична бића ... Наишли смо на огроман замак у коме је живела Снежна Краљица и принцеза Снежана. Када ме је Снежна Краљица угледала, изашла је напоље да бисмо се грудвале и правиле за моју браћу близанце и нову пријатељицу по имену Снегуљица Снешка Белића. Наставила сам да ходам кроз чари природе заједно са Снежном Краљицом, Снежаном и са још по неком животињом. Ходајући, наишле смо смо на топлу кућицу у којој је живела једна љупка породица. Акико је кроз прозор кућице гледала како ходамо кроз природу уморни и помало гладни. Срдано нас је примила у свој дом. Ручали смо, окрепили се и кренули даље... Уморна и исцрпљена схватила сам да је дошло време спавању, вратила сам се кући, на прозору нацртала своју собу, поздравила се са пријатељима, склопила очи и прошла кроз прозор.
Када сам отворила очи, схватила сам да је све ово био део моје маште, али сам и даље веровала у зимску чаролију и тајни зимски свет.
Алиса
ФОЛКО И ЗМАЈ
Нешто најлепше и најзанимљивије на свету је машта. Помоћу маште ми можемо да стварамо неке чудне планете, градове, тврђаве, животиње, људе...
Читајући разне занимљиве књиге и ја сам почела да маштам. Прво сам се дубоко загледала у зид а затим сам кренула да смишљам моју причу и да је замишљам. У мојој причи се радило о једном малом дечаку Фолку који је волео да пеца. Пецао је искључиво у бистрим и чистим рекама Старе планине. Око врата је имао неки медаљон који му је мајка дала још од када се родио. Фолко га никада није скидао. Једног дана када је отишао да пеца упецао је морско чудовиште. Није знао шта с њим да ради јер је чудовиште кренуло да једе животиње а касније и људе. Један старац му је рекао да треба да узме кристал кога чувају три зле виле. Тај кристал треба однесе змају који живи у пећини. Ако то успе змај ће да поједе морско чудовиште. Старац је Фолку рекао и да се чува јер су виле веома моћне а и није лак пут стићи до змајеве пећине. Фолко је узео нешто хране и прво се запутио ка вилама. Када је дошао тамо виле су одмах кренуле да га нападају, али када су виделе његов медаљон поклониле су му се, дале му кристали и чаробни ћилим да лако стигне до змајеве пећине . Фолку је све било чудно јер није знао зашто су виле тако одреаговале на његов медаљон. Помоћу ћилима отишао је до змаја. Дечак је змају предао кристал. Од кристала змај је добио моћ летења и ватре. Када је змај угледао Фолков медаљон поклонио му се и заједно су одлетели до чудовишта. Змај је прво спалио морско чудовиште а затим га појео реш печеног. Моћни Змај је Фолку објаснио да он носи исти медаљон као његова мајка. Фолкова мајка је била краљица у другом свету , али када се Фолко родио она је дошла на планету Земљу. Фолко је био изгубљен али му је сада било јасно зашто су му се сви клањали. Змај је одвео дечака до портала и заједно су прошли кроз њега. Иза портала тај свет је био веома леп, чудан и занимљив. Све је летело, виделе су се друге планете, ту су живела и нека чудесна бића. Фолко је био запањен. Отишао је на престо његове мајке и тако млад почео да влада седам година.
Онда је дошао на Земљу где је упознао једну девојку којом се оженио, заједно су владали и с времена на време су одлазили на пецање.