​

На Тресибаби је живело једно сунце које је имало два лица. Једно зло а друго добро.

Те две стране се уопште нису слагале и због тога су биле у рату. Често су се свађале и нису подносиле једна другу.

 

Лоша страна је подсећала на ђавола. Имала је један ђаволски рог и ђаволски реп, а добра страна је подсећала на анђела. Носила је анђеоску круну и имала је анђеоско крило.

 

Добра страна је волела животиње, људе и биљке, док је друга све то мрзела и уништавала.

 

Када би људима требала нека помоћ, добра страна би им увек помогла. Чим би то видела, лоша страна би гурнула добро и све то уништила. Те две стране су ратовале једна против друге. Ако би лоша страна победила, светом би завладала тама, а ако би победила добра страна, свет би постао добар и не би било ратова.

 

За ту победу био им је потребан чаробни кристал који се налазио у Пећини смрти.

 

Људи су волели добру страну и хтели су да она победи. Због тога су одлазили у Пећину смрти да би узели тај кристал, али се никада нису вратили.

 

Легенда каже да у тој пећини живи страшно чудовиште које чува тај кристал и ко уђе у ту пећину никада неће изаћи.

 

Лоша страна је имала своје робове. То су били страшни и зли роботи. Они су улазили у ту пећину али се такође никада нису вратили. И тако се све понављало.

       

Једног летњег дана родио се дечак по имену Марко. Он је био интелигентнији од осталих људи. Чим се родио, већ тада је знао да хода и прича, што је било заиста невероватно за тако мало дете.

 

Када је порастао и напунио 18 година, отишао је у пећину по кристал. Марко се није плашио ничега и био је добар и  интелигентан дечак. Имао је свој моћни мач који је добио од свог оца. Успео је да порази чудовиште и узме кристал. Од кристала је добио чаробне моћи летења, па је једино тако могао доћи до сунца.

 

Предао је кристал доброј половини сунца и тада је зла половина нестала, заједно са својим робовима. Сунце доби и друго анђеоско крило,  али није баш све ишло по плану.

 

Сви су изгорели од сунчевих зрака, јер - када је мрачна страна нестала, Сунце је ојачало и све је више сијало и грејало. Марко је, како би заштитио свој народ, свима дао крему за заштиту од сунца, капе и качкете, наочаре за сунце и рекао им да носе одећу са дугим рукавима, како не би изгорели. Рекао им је да када проводе време напољу да то буде пре 10 часова и после 17 часова, јер је тада сунце најјаче, да не проводе пуно напољу и да седе у хладу испод неког дрвета. Људи су послушали  Марка и били су заштићени од јаког сунца.

Сви су се захвалили Марку Краљевићу, а он је спасио свој народ од штетног зрачења сунца.

 

Тако су сви живели у миру, срећни и задовољни.