top of page
Интервју са Весном Ристовић
57311628_437469750393337_797667315545014

Када сте схватили да желите бити писац и колико дуго пишете?

Од детињства, одоносно поласка у школу, волела сам да нешто записујем - описујем свет око себе, осећања, машту.

Песме сам писала за школске часописе, добијала похвале и награде.

То је требало, некако да сазри, па сам са неким зрелим годинама схватила да могу своју поезију да читам и пишем за широку публику.Онда сам и одлучила да треба да се потрудим и да моје песме буду сабране на једном месту и да се штампају.

Где проналазите инспирацију?

Имам веома богат унутрашњи свет - врло бујну машту, богат речник, непосредност, добру комуникацију.

Сусрети са људима, разговори, догађаји, познанства, промене годишњих доба - све то снажно утиче на мене.

Из обичних разговора, једноставних преписки на друштвеним мрежама добијем инспирацију да пишем.

Волим и често  путујем - то ме додатно богати и одушевљава, ствара погодне моменте за стихове.

Упознајем различите људе, културе, места, обичаје, такође, врло важно дружим се са децом, са њима стално одрастам и имам нове игре.То ме веома богати, тако да лако настану песме.

Како сте се осећали када је објављена Ваша прва књига?

Моја прва књига је изашла једног јуна – летњи дан, радостан.

Била сам  веома срећна, та радост је била врхунац мог рада, поезије, нечега што је скупљано дуже време и требало да види светлост дана.

Покушавате ли да утичете на своје читаоце и на који начин?

,,Писмен народ чита, а неписмен слуша“, каже Љубивоје Ршумовић.

Књига је прозор у свет, моје песме су пуне животне радости, лепоте која нас окружује, то је један мотив да се књига узме у руке. Учећи генерације, учим их да воле књигу - постепено, неприметно, али довољно снажно да постанемо ,,зависни,, од писане речи, да без муке и с радошћу узмемо књигу.

На силу се не постаје читалац - заволимо књигу као мали - илуструјемо стихове, строфе, допадне нам, она та ,,глад,, за књигом почне да расте.Тако заволиш књигу .

Шта по Вашем мишљењу треба да садржи добра књига?

Свака књига тражи  читаоца. Ако не знамо - узмимо једну, па другу, проценимо која је боља, дајемо сами мишљење, узмимо трећу, четврту, упоређујмо ... тако се постане читалац.

Добра књига мора да ,,натера,, читаоца да се од ње не одвоји, док је не прочита. Да буде и споља лепа - добрих корица, илустрације.

Када се отвори, да има добру причу, јасан стих, да буде  животно богата, да има поруку, да привуче да размислиш, да заволиш, да процениш... И ако ти се не свиди, ипак си у њој пронашао нешто да је добро, бар  неку реченицу, стих, опис, понашање јунака приче ... то богати и подстиче.

Колико имате објављених збирака?

 Имам две објављене збирке љубавних песама.

Која ће бити тема Ваше идуће збирке?

Моја нова збирка је тренутно на припреми за штампање. Биће опет љубавна и у песмама је много осећања љубави - према ближњима, природи, људима које срећем...

Шта саветујете будућим писцима, тј. деци која желе да пишу?

Деца треба да записују оно што виде, а одушеви их, да пишу о својим друговима, другарицама, природи, ближњима. Да то што запишу с пуно поверења дају својим учитељима, родитељима, да им помогну у изразу, да их подстакну, подрже и оснаже. Кад  се ,,отворе,, онда полако иде. Али је потребно и доста да се чита, богати речник да би стих или прича били добри.

Ваша омиљена песма/прича/књига је...

У новој збирци, која се штампа, имам циклус песама о једном дивном граду и реци. Реч је о Мостару и Неретви. Циклус носи назив ,,Мостарска опсена“  и пуна је осећања према реци, старом мосту, али и неким драгим људима који ту живе.

Чије песме/приче/књиге волите да читате?

Увек се враћам  стваралаштву Иве Андрића и Меше Селимовића. Отуда можда и песме о Мостару, Неретви, пошто из поднебља наше Босне потичу и ови писци. Андрић и Селимовић прожимају људе, места, историју, догађаје и ону пригушену сету у човеку.

Читање ,,лечи,, обогаћује, отвара видике - укратко путовање кроз живот!

Весни, хвала на издвојеном времену!

Желимо јој да снове оствари, да љубав шири на све стране, да путује...

Редакција Тимочког Забавника

bottom of page