2019.
Тимочки Забавник
За љубитеље књига и лепе речи
Ова прича је толико чудна да сам се питао да ли да вам је испричам... Хоћу, ипак, али обећајте да никоме нећете рећи ни реч...
Пре пар дана био сам на излет с мамом, татом и сестром. Обилазили смо пределе Старе планине и уживали у прекрасном дану. Све је било обојено различитим нијансама беле, зелене и смеђе боје. Одједном, угледао сам нешто веома занимљиво. То је био зец. Бели Зец. Али не било који Бели Зец. То је био баш онај зец из приче о Алиси и земљи чуда. Протрљао сам очи, ма ништа, опет је ту. То је он! Сигуран сам да јесте. Пошао сам за њим, пазећи да се превише не удаљим од родитеља, али зека је ишао све даље и даље. Неколико пута је застао, окренуо се и погледао у мене. Био сам сигуран да ме зове да пођем за њим. Затим је у један мах нестао, а ја сам се питао где. Онда сам испред себе угледао повећу рупу и - погодите шта - бели, нежни репић како нестаје дубоко у њој. Питате се да ли сам пошао за њим? Нисам. Нисам имао храбрости за то.
Сада се кајем што сам био таква кукавица... Али следећи пут када га будем видео, сигурно ћу ускочити у његову рупу и пустити га да ме одведе у далеку земљу чуда, маште, игре, забаве, можда мало опасности али са пуно нових другара.
Бели Зец
Мики је месецима лутао Књажевцем у потрази за леком који би му излечио ногу.
Он је мали пас који храмље. Једном је уснио сан да се налази на једној ливади Старе планине. Лутао је ливадама и пашњацима и свуда је вукао своју ногу. Одједном је угледао дрво па је сео испод њега да се одмори. Седећи, разгледао је природу. Угледао је једног маслачка. Затим је погледао и у небо. Било је прелепо. Чисто плаве боје са само једним облачком. ,, Само један облачак?", запитао се Мики. Облак као да му је показивао на маслачка а онда му се само насмешио.Мики је био у чуду. Ипак је некако устао и отишао до маслачка. Маслачак је савио своје латице. Из латица почела је да цури чудна смола налик на млеко. Пас је утрљао ту лековиту смолу на своју повређену ногу. Непрекидно је боравио на Старој планини седам дана. Седми дан када је утрљао, био је изненађен. Био је излечен. Више није вукао ногу.
Истог трена се пробудио и одлучио је да оде на Стару планину и провери да ли сан може да се оствари!
Шта мислите? Да ли је лековити маслачак помогао Микију да не храмље?