2019.
Тимочки Забавник
За љубитеље књига и лепе речи
Б И О Г Р А Ф И Ј А
Урош Петровић (1967) је књижевник чија дела померају границе у савременој литератури за децу и младе. Аутор је шеснаест књига и добитник већег броја најпрестижнијих награда за књижевност за младе, између осталих – три пута награда "Невен", три пута награда "Доситејево перо", два пута награда Змајевих дечјих игара "Раде Обреновић" за роман године, Златна значка Културно-просветне заједнице Србије за допринос култури, награда "Плави чуперак" за књигу године, Награда Змајевих дечјих игара за допринос савременом изразу у литератури за децу, и друге. Почев од збирки прича – мозгалица и романа у загонеткама до фантастичних приповести, дела овог аутора јесу оригиналне пустоловине које награђују читаоце. Размрдавање вијуга, сусрет са чудесним, необичним али и застрашујућим, раскошна машта и особени хумор у његовим књигама, учинили су његова дела омиљеним штивом и за одрасле.
Књиге су му објављене до сада и у Италији, Мађарској, Грчкој, Словенији, Македонији и Чешкој, као и на енглеском језику.
По Петровићевом награђеном роману "Пети лептир" снимљен је први 3Д дугометражни играни филм у историји српске кинематографије.
Аутор је и три стоне друштвене игре, а двоструки је добитник и награде Пријатеља деце Србије за најбољу играчку године за игре "Мартина загонетна кутија" и "Дум Дум Дум".
Терао нацију на размишљање и у засебној рубрици унутар култног серијала "Фазони и форе", као и у квизу "Лавиринт" на Јавном сервису Радио телевизије Србије као Творац лавиринта и најтежа препрека за такмичаре.
Петровић је добитник и већег броја престижних награда за фотографије (од којих два пута награда магазина National Geographic), које објављује у читавом свету.
Са доктором Ранком Рајовићем је коаутор иновативног програма за образовне и васпитне установе „НТЦ систем учења”, који се примењује у више од петнаест земаља Европе. Гостује као предавач на факултетима, у школама и другим образовним установама у земљи и иностранству, као и на пословним форумима и конгресима.
Био је дугогодишњи председник Менсе Србије и један је од најуспешнијих решавача IQ X теста на свету.
Када сте схватили да желите бити писац?
Било је неколико преломних тренутака – од једног посебног поветарца на београдском Сајму књига до неких нејасних, одсањаних повода. Позив нисам бирао свесно.
Колико дуго пишете?
Седамнаест година, ако се рачуна писање само онога што је објављено.
Где проналазите инспирацију?
Чак и сада, док ово пишем, периферним видом видим нешто што би могло изазвати надахнуће, понешто и чујем. Пуно путујем, упознајем велики број људи, предела, животиња, биљака и гљива. Уз такво живљење, теже би било избећи гомилу утисака, него их попримити. Понекад ми се чини да их буде и толико да их је немогуће средити.
Како сте се осећали када је објављена Ваша прва књига?
То је један од најбољих осећаја који могу снаћи човека на привременом боравку на планети Земљи.
Покушавате ли да утичете на своје читаоце и на који начин?
То никада није примарно. Пишем оно шта ми се пише, а ако се испотави да то на неки начин утиче на оне који то читају – утолико боље.
Шта по Вашем мишљењу треба да садржи добра књига?
Само једно – да буде добра.
Колико имате објављених књига?
Седамнаест. Књиге су ми, осим код нас, објављене и у Италији, Мађарској, Македонији, Словенији, Чешкој, Румунији, Грчкој...
Која ће бити тема Ваше идуће књиге?
Приповест о једном посебном месту, за посебну децу.
Шта саветујете будућим писцима, тј. деци која желе да пишу?
Пиши само оно о чему ти се пише, и што је теби занимљиво.
Ваша омиљена песма/прича/књига је...
Роман “Авен и јазопас у Земљи Ваука“ и, потом, књига „Деца Бестрагије“.
Чије песме/приче/књиге волите да читате?
Толкин, Брајсон, Ршум, Маркес, Алексић, Андрић, Коларов, први су који су ми пали на памет. Проверите зашто.