2019.

Када сте схватили да желите бити писац?

Нисам то схватила. Ево, ни овог часа јa себе не називам писцем.

Мислим да ми нисмо ти који за себе могу да кажу да су писци. Једино читаоци и време које потврђује квалитет наших књига могу о томе сведочити. Они и треба да дају одговор на ово питање.

Ја бих себе пре назвала посвећеним читаоцем. Кад пуно читате, сазнате колико умних људи има и буде вам непријатно да се поредите са њима. Али, буде вам и изазов да вредно радите на богаћењу свога ума новим сазнањима. Веома је важно учити. Читавог живота учити.

Ја сам студирала право и већ тридесет година радим као правник, помажући људима да остваре своја права. Волим свој посао. А књиге пишем зато што волим живот. Живот нам отвара очи за све своје боје. Ако смо успели да сазнамо понешто о бојама, мирисима, звуцима и појавама на овом свету и умемо ли да их видимо, сведочимо о свему што живот носи. Записујем своје утиске и настојим да својим читаоцима пренесем своје виђење овог света на својствен начин.

Колико дуго пишете?

Пишем откако сам научила да пишем.

Где проналазите инспирацију?

Инспирација је пре свега у нама самима, то је наш субјективни доживљај света, а онда и у свему око нас. Налазим је у лепоти природе, у људима, а највише у деци, јер су она радознала, чиста, искрена и желе све да сазнају.

Како сте се осећали када је објављена Ваша прва књига?

Била сам срећна али и уплашена. Кад објавите књигу, оно што сте написали није више само ваша ствар. Свако то може да прочита, да хвали и куди... Треба издржати и похвале и критике. Чак мислим да похвале лошије делују на аутора него критике. Похвале га понесу да лако помисли да је оно што није.

Имала сам среће да се мојим читаоцима допало то што сам тада имала да им кажем, што ми је дало крила да наставим да стварам за њих.

Покушавате ли да утичете на своје читаоце и на који начин?

Не може се говорити о директном утицају, јер ја не желим да попујем својим читаоцима. Ни ја сама не верујем ономе ко се понаша другачије него што проповеда. Оно што пишемо наши читаоци проверавају у начину нашег живота. Ја својим животом сведочим о написаном. Ако говорим о важности породице и одрастању деце у здравој породици, сведочим тиме да сам сачувала своју породицу, да су моја деца одрасла окружена љубављу и пажњом, да сам се играла и учила са њима и била им ослонац на путу израстања у људе. Ако говоримо о љубави према животињама, а на улици шутирамо пса или мачку, или било које друго биће, ми нисмо добри људи. Удомила сам две руске плаве мачке (Катју и Николаја, кога зовемо Циле) и бринем о њима као о бићима равним себи, догодовштине са њима објављујем на друштвеним мрежама да деци дочарам лепоту саживота са животињама, које нам могу пружити многоструко више љубави од оне коју ми њима пружамо и учинити нас бољим људима.

Не бојим се да у својим књигама, интервјуима и разговорима похвалим добро, осудим лоше и ствари назовем својим правим именом. Са друге стране, умем да слушам своје саговорнике, дам савет када будем упитана и будем ненаметљива када то треба. Не солим памет никоме нити утичем на његове изборе. Напротив, јавно се залажем за то да деци треба пружити могућност избора и дати им слободу да бирају. Није дете наша бледа фотокопија, већ личност за себе.

Шта по Вашем мишљењу треба да садржи добра књига?

Добра књига мора да буде писана једноставним и јасним стилом, треба да буде занимљива и поучна, не сме да вређа личност а поготово интелигенцију читаоца. Добра књига треба да буде учило, али и извор забаве, да држи пажњу и покреће машту читаоца у позитивном, стваралачком смислу. Нажалост, све је више књига које су резултат хиперпродукције (као и у музици што је турбофолк), много хваљене и рекламиране, а након читања схватите да су испод нивоа интелигентног бића, да су писане језиком жаргона, уличне фразеологије и мржње, да вређају све оне вредности којима нас васпитање учи, да подстичу насиље и деструкцију. Мислим да су родитељи и наставници веома одговорни за то какву литературу купују или препоручују деци. У сазнању нема моде. Уосталом, није мода људи моји што другима лепо стоји. Оно што је мени лепо, не мора бити и вама. Али, општи принципи доброг морају бити испоштовани.

Колико имате објављених збирака?

Као што речи не бројим, већ мерим, не бројим ни књиге. Објавила сам доста књига (преко 30 самосталних) и то песама за децу и одрасле, прича, романа, драмских текстова... Приредила сам на десетине зборника дечјих конкурса и фестивала. Заступљена сам у много књига (лектира, читанка, антологија и зборника). Сад ми више и није важно колико је то књига и која је књига по реду, већ да достојанствено трајем.

Која ће бити тема Ваше идуће збирке?

Недавно сам објавила збирку песама за децу и младе под насловом „Пубертет и те тричарије“, роман за децу „Арис без тотела“ и роман за одрасле „Бивалвиа“. Поводом Медијана фестивала дечјег стваралаштва и стваралаштва за децу приредила сам књигу прича „Наиса причалица“.  Прирпемам књигу кратких прича на народном говору „Деда Тикине думе“, књигу песама на дијалекту „Гасну свитке“, књигу песама за одрасле „Д-мон“, роман за децу „КатЈа“ и књигу прича за децу „Кад порастем бићу баба“. Ових дана треба да се појави и „Вила Роса“, роман на коме (илустрација) треба да одбрани докторску дисертасцију једна дивнаи вредна  девојка.

Шта саветујете будућим писцима, тј. деци која желе да пишу?

Читајте, читајте, читајте!

Ваша омиљена песма/прича/књига је...

Од мојих књига „Вила Роса“ и још:

„Мали принц“ Антоан сент Егзипери, „Опсада цркве Светог спаса“ Горан Петровић, „Животињска фарма“ Џорџ Орвел, „Прича о љубави и тами“ Амос Оз, „Зовем се црвено“ Орхан Памук, „Тихи Дон“ Михаил Шолохов, „Злочин и казна“ Фјодор Мијајлович Достојевски, „Рат и мир“ Лав Николајевич Толстој и сва дела Ива Андрића, Меше Селимовића, Мирослава Антића, Душана Радовића, Добрице Ерића, Љубивоја Ршумовића, Десанке Максимовић и... читава библиотека.

Своје песме волим све без изузетка, као и све остало што сам написала.

Веома волим поезију Добрице Ерића. Обожавам хумор и сатиру Бранислава Нушића, затим Јована Стерију Поповића, Радоја Домановића, Бору Станковића, Стевана Сремца...

Не бих волела некога да изоставим. Зато вам препоручујем да прочитате све набројано и још оно што вам препоруче ваши наставници и добри стари библиотекари, који највише знају о добрим књигама.

Чије песме/приче/књиге волите да читате?

Све горе набројане и све оне којих се сада нисам сетила, али ћу их прочитати и препоручити и вама да прочитате. Јер, нема лоших књига! Све су књиге наши учитељи. Из сваке научимо како трена или како не треба размишљати. Књиге су витамини за развој правилног размишљања, односно извођења својих мисли на прав пут.

 

Ваша Виолета